Drina je reka koja je tokom čitave svoje istorije bila i ostala paradoksalna. Ona je spajala i razdvajala, ona je divlja i pitoma, neukrotiva i poslušna, brza i spora, vijugava i ravna. Ali upravo je sve to čini jedinstvenom. Drini se ljudi uvek vraćaju kao starom dobrom drugu, a njene lepote očaravaju i ostavljaju bez daha.
Za Drinu se često kaže da je “reka sa 1000 lica” i da ima božansku moć da očarava i zanosi. Dugačka je 346km i pripada crnomorskom slivu. Svoj put počinje u Šćepan Polju gde nastaje spajanjem Pive i Tare, a završava ga kod Sremske Rače gde kapitulira pred moćnom Savom.
U kojem predelu je Drina najlepša? To je polemika koja traje dosta dugo i nema konačnog odgovora već se sve svodi na lični ukus. Nekima je najlepša tamo gde je brza, snažna i gde neumoljivo useca kanjone i prolazi kroz klisure. Drugima je pak lepša u donjem delu gde je pitoma ravničarska lepotica.
Drina je karakteristična po svojoj smaragdno zelenoj boji zbog čega je narod zvao Zelenika ili Zelenka. Ona svojim tokom prolazi kroz kanjone, klisure, planinske vence i ravnice. Zbog toga se kaže da ima promenljivu ćud. Tok Drine se može podeliti na 3 dela:
Gornji tok je dugačak 92km i prostire se od izvora do Višegrada. U gornjem toku Drina je uglavnom okružena planinama i tu se vidi sva njena divlja priroda. Tu Drina ima i najviše pritoka od kojih je najveće reka Lim. Silina Drine u ovom delu je iskorišćena za izgradnju jedne od 3 hidroelektrane na Drini. U pitanju je HE Višegrad.
Srednji tok je karakterističan po tome što se u njemu formira kanjon Drine koji je treći najdublji kanjon na svetu posle Kolarada i kanjona Tare. Kanjon Drine doseže dubinu i do 1000m. Kanjon je Drina formirala obilazeći planine Zvijezda i Tara. Samim tim stvoren je jedan od najlepših pejzaža netaknute prirode u kojem je reka napravila zaokret oko planina.
U ovom predelu je Drina dodatno pripitopljena izgradnjom HE Bajina Bašta. Za potrebe hidroelektrane, Drina je pregrađena branom visokom više od 90 metara i dugačkom 460 metara. Tako je nastalo veštačko jezero Perućac koje je pravi mali raj za pecaroše ali i ljude koji su u potrazi za mirom i tišinom kraj vode.
Donji tok počinje posle Zvornika i u ovom delu se Drina ponaša kao mirna i pitoma ravničarska reka formirajući meandre i mrtvaje. Na kraju se Drina prepušta Savi koja snažno nastavlja svoj put ka Dunavu.
Jedan od simbola Drine sigurno je kućica na steni. Ova kućica se nalazi u neposrednoj blizini Bajine Bašte i njen je zaštitni znak. Koristi se u promotivne svrhe Bajine Bašte i čitavog kraja. Pre 10 godina je završila na naslovnoj fotografiji Nacionalne Geografije magazina i od tada je najpoznatiji slika Srbije.
Ne nije greška u naslovu. Drina je reka na kojoj se nalazi mnogo mostova. U gornjem toku je većina mostova, čak 17. U srednjem i donjem toku sagrađeno je 8 mostova od kojih je najnoviji Bratoljub koji spaja Srbiju i Republiku Srpsku, odnosno opštine Ljubovija i Bratunac. Time ukupan broj mostova na Drini sada iznosi 25.
Najveći među njima je Pavlovića ćuprija koji spaja Semberiju i Mačvu i dugačak je 413m. Međutim, najpoznatiji most na Drini je svakako Most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu. Ovo je ujedno i najstariji most jer je sagrađen oko 1577. godine. Ovaj most je služio kao motiv za delo “Na Drini ćuprija” za koje je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu.
Ovaj most je posvedečio ne samo istoriju Drine već i celog ovog podneblja. On pamti ratove i razaranja na našim prostorima ali i velike poplave 1896. godine. Voda je toliko nadošla da je poplavila ceo most ali je izdržao nalete pobesnele Drine zahvaljujući izuzetnom inžinjeringu Kodža Mimar Sinana koji je projektovao most da izdrži sve.
Zbog zanemarivanja mosta i nedovoljnog održavanja već decenijama unazad, most se trenutno nalazi na listi 100 najugroženijih spomenika svetske baštine od strane World Monuments Fund organizacije.
Ćuprija u Višegradu je nešto što bi svako trebalo da vidi bar jednom u životu. I sam Višegrad kao srednjovekovni grad je nezaobilazna destinacija. Takođe, tu je i Andrićgrad, odnosno, Kamengrad.
Zelena lepotica svakako ima toliko toga lepog za ponuditi celom svojom dužinom. Međutim, postoje lokacije koje nikako ne treba propustiti. Tu pre svega mislimo na: